....








   
 

Основна школа "Мирослав Антић", Беле воде- Београд, 22.03.2016.

Шта рећи после дружења са децом, пуна душа, присећам се и желео бих да сва имена попамтим... Али у правој школи се не "буба"... зар не? Својим родитељима, односно деци дугујемо све, првима живот, другима највећу могућу срећу и доказ какав смо ми то живот водили. У животу својим родитељима врло вероватно не узвратих чак ни довољно, а камоли све (а ко је), али чини ми се да је прилика да нашој деци пружимо све што можемо, најбољи начин да и сами останемо деца... макар још коју годину.. Годиницу… деценију можда?... Дивна деца, дивна школа, уређена и педантна, сјајни учитељи... све добро! Храм знања за дечицу... и да... предивно дрво Магнолије у дворишту као симбол, спој свега лепог и светог, процвалог и чистог! Хвала деци, уцитељицама и гђи директорки на дивном дану и дружењу! Био је то Београд, онај најлепши, онај којег волимо!

Ваш, Александар Диклић